Najbolji i najsigurniji način da se postignu uspešni i održivi modeli da se obezbedi učešće građana jesu strukturirani i institucionalizovani mehanizmi. Upravo iz tog razloga, u žiži ovog dela jesu institucionalizovani mehanizmi za učešće građana.

Mehanizmi za učešće građana i razvoj direktne demokratije određeni su posebnim poglavljem Zakona o lokalnoj samoupravi. Ovi mehanizmi slede: javno informisanje; javne konsultacije; pravo peticije; građanske inicijative; referendum; i konsultativni odbori.

Mehanizmi za učešće građana su uopšteno delotvorni kada ih građani vide kao verodostojne i kad god postoji političko angažovanje za njihovu primenu.

Mehanizmi za učešće građana neće funkcionisati kada:

• se ulože napori da se stranački stavovi predstave kao nezavisni i legitimni glasovi građana
• ne postoji određeno političko angažovanje za sprovođenje mehanizama
• sistem postoji u načelu (dakle kada zvuči lepo na papiru), ali kada se mehanizmi puste u funkciju nedostaju potrebni resursi da se odrade kako treba.

Ispunjavanje nekoliko vrlo prostih preduslova od presudne je važnosti da učešće javnosti bude uspešno. Ovo podrazumeva potrebu da:

• proces učešća bude smislen i da se sagleda kao smislen;
• da opština i građani, sem što podele mišljenja, treba i da saslušaju jedan drugog;
• da imaju resurse da podrže učešće građana, što podrazumeva i druge vidove finansiranja inicijativa;
• da se shvati razlika između
  • pružanja informacija,
  • konsultacija,
  • učešća;          
• i da se shvati koji mehanizam se koristi u datoj situaciji;
• odbornik treba da bude uključen u proces učešća građana;
• da shvati da javni sastanci samo predstavljaju vid učešća i ako se njima ne upravlja na odgovarajući način, mogu biti predmet predrasuda i mogu se staviti u službu onih koji su najglasniji i najartikulisaniji;
• da postoje politike koje podstiču osoblje opštine da promoviše učešće građana.